Mrak

Mrak,svuda oko mene je mrak,ne vidim samo cujem,nadam se da ce to jednog dana proci,da cu videti kako izgleda ptica,drvo,more,moji roditelji..Da,verovatno predpostavljate koji problem imam,ne vidim.Mogu samo da osetim i da cujem,pipanjem i slusanjem stvaram sliku roditelja i mojih priljatelja,koliko mogu.Ne znam da li imaju mali ili veliki nos niti mamo to izgleda,ne znam kako izgleda ptica,znam samo da ima krila,ne znam kako izgledaju boje,kakva je to crvena a kakva je to zuta boja?Ziveti u mraku,bez svetla nekada je toliko mucno,nemogu kao ostali tinejdzeri da ludim za nekom poznatom,jer kako da ludim ako ne znam ni kako izgleda,znam nije to toliko bitno ali da li biste mogli sebe da zamislite da volite nekog a ne znate kako izgleda?Jutro kao jutro,uvek je isto,mrak..Ne vidim sta imam za dorucak samo osetim,a nije bas lagodno da pipam hranu.Smejem se,ali iznutra placem.Slobodno vreme,sedim i slusam muzik.Rucak,opet nemogu pipati ono sta je u tanjiru.Tesi me porodica,tese me njihovi osmehi,ali verovatno i oni pate u sebi kao i ja.Ali znate je zasto ovo u neku ruku dobro?Bicu hrabar i ja,mozda ne fizicki ali psihicki da.bicu jak,mocu da izdrzim ono sto neko nece moci.Vreme je za spavanje,kazu mrak je,mada je meni to sve isto.Potajno placem,nemogu vise,da,znam,jednom cu se navici na sve to ali jednom a sta cu do tad,kako cu izdrzati do tak.sta cu raditi do tad?I tako svaki dan iznova i iznova,sve se ponavlja,dok jednog dana nije dosla nada,nada da cu videti,kazu da mogu ici na operaciju,ali postoji rizik.Ali ipak idem na tu operaciju.I osvanuo je i taj dan,dan operacije,uzbudjen sam ali se i plasim iskoda,ne plasim se rizika,plasim se da necu videti,da ce operacija biti neuspesa i da je sve uzalud,ali moram biti jak,moram izdrzati!Lezim u bolnickom krevetu,cekam pocetak,oko mene je moja porodica,tese me i govore da ce sve biti dobro,srecni su ali im se u glasu cuje malo straha.Doslo je to vreme,vreme operacije,polako tonem u san,molim se da sve bude dobro i cekam kraj,cekam ishod.Budim se,otvaram oci.Vidim neku svetlost,ali mi govore da zatvorim ici jer jos nije kraj.Stavljaju mi zavoj oko ociju i govore da ce ga sutra skinuti.I osvanulo je i to sutra,bojim se ishoda ali se nadam da ce biti dobro.Skinuli su mi zavoj i govore da otvorim oci,ali ne smem,plasim se..Govore da nemam  sta da izgubim ili ce sve biti kao pre ili ce sve biti dobro.Otvaram oci...Vidim,malo kroz maglu ali vidim,kazu da je to zato jer sam joj osamucen ali vidim,vidim roditelje,brata.Srecni su placu.Proslo je neko vreme.Vidim kako izgleda ptica,vidim kako izgleda drvo,vidim roditelje,brata.