Hejj

- Hej,pratite  me na instagramu i twitter-u,tamo sam aktivnija i nacicete i citate
Insagram: marija_marinkovic_price_citati
twitter: m_marinkovic123

Pismo jedne devojke

Sve sto mi je u tom trenutku trebalo jeste jedan snazan,cvrst zagraljalj,da se osetim sigurno,zasticeno.Hodala sam po kisi,secala sam se svakog naseg zagrljalja,poljubca..Nadala se da sanjam,da sam umislila,da se nista nije desilo.Osetila sam kako mi kisne kapi brisu svaki delic secanja,osetila sam kako se gubim,maskara mi se razmazala,sminka je spala,kosa je mokra,srce je slomnjeno.Sve sto sam htela jeste da nestanem,pitala sam se zasto?Zasto ja?Zasto mene?Osetila sam kako mi se grudi stezu,ossetila sam prejak bol,neizdrzljiv,nestvarljim.Cula sam glas iza kako me doziva,cula sam moje ime,prepoznala ti glas.Zelela sam da mi se izvinis,da te zagrlim i da prodje sve,ali ne.Rekao si kako ti je zao,kako me vise ne volis,hteo si da mi kazes ali kad?Kad sama saznam?Kada me bude bolelo vise.Pred ocima mi se vrteo trenutak kad si je poljubio pred mojim ocima,kada si je zagrllio onako kako grlis mene.Ocekivao si razumevanje,da te shvatim.Bilo ti je zao mene nisi znao kako da mi kazes?I da na kraju sam ti sve sasula u lice.Rekla sam ti da si djubre,da si tipican muskarac.Videla sam kajanje u tvojim ocima ali mislis li da je kasno?Naravno da je kasno.Pustila sam te,pustila sam te u moje srce,pustila srce da te zavoli,pustila da mi obuzmes celo srce,celu dusu.Kada sam ja plakala nocima,vristala,ti si tamo negde bio srecan sa njom nisi ni mario za mene nisi se pitao kako mi je uzivao si,uzivao u mojoj tuzi,nanosio mi veci bol.Umesto da se sklonis od mene sve si mi blize mislis da posle svega sve moze ponovo?Milsis da sam spremna da ti ponovo verujem?Mislis li da cu te voleti kao pre?Da cu imati onoliko poverenje?Da cu osetiti ono isto kad me zagrlis,samo sam htela da me volis,da me grlis,i cuvas svaki dan.Htela sam da budem tvoja,htela sam tebe.Ali ti si izabrao.Da,ostace rana,ostace bol koji ce tesko zarasti.Secas se kad si rekao da sam ona prava?Da sam stvorena za tebe?Pitam li se sta je tu istina a sta laz?Naucila sam a me povredjuju,precicu ja preko toga,izdrzacu.Svake noci sam grlila jastuk,svake noci!Tvoje reci su ostale urezale mi se u secanje ' Ti si ona prava.',trenutak moje srece kad sam to cula,ali u redu je.Sad  hoces da se vratis meni?Necu sebi dozvoliti jos jednu bol,jos jednu ranu.

Mrak

Mrak,svuda oko mene je mrak,ne vidim samo cujem,nadam se da ce to jednog dana proci,da cu videti kako izgleda ptica,drvo,more,moji roditelji..Da,verovatno predpostavljate koji problem imam,ne vidim.Mogu samo da osetim i da cujem,pipanjem i slusanjem stvaram sliku roditelja i mojih priljatelja,koliko mogu.Ne znam da li imaju mali ili veliki nos niti mamo to izgleda,ne znam kako izgleda ptica,znam samo da ima krila,ne znam kako izgledaju boje,kakva je to crvena a kakva je to zuta boja?Ziveti u mraku,bez svetla nekada je toliko mucno,nemogu kao ostali tinejdzeri da ludim za nekom poznatom,jer kako da ludim ako ne znam ni kako izgleda,znam nije to toliko bitno ali da li biste mogli sebe da zamislite da volite nekog a ne znate kako izgleda?Jutro kao jutro,uvek je isto,mrak..Ne vidim sta imam za dorucak samo osetim,a nije bas lagodno da pipam hranu.Smejem se,ali iznutra placem.Slobodno vreme,sedim i slusam muzik.Rucak,opet nemogu pipati ono sta je u tanjiru.Tesi me porodica,tese me njihovi osmehi,ali verovatno i oni pate u sebi kao i ja.Ali znate je zasto ovo u neku ruku dobro?Bicu hrabar i ja,mozda ne fizicki ali psihicki da.bicu jak,mocu da izdrzim ono sto neko nece moci.Vreme je za spavanje,kazu mrak je,mada je meni to sve isto.Potajno placem,nemogu vise,da,znam,jednom cu se navici na sve to ali jednom a sta cu do tad,kako cu izdrzati do tak.sta cu raditi do tad?I tako svaki dan iznova i iznova,sve se ponavlja,dok jednog dana nije dosla nada,nada da cu videti,kazu da mogu ici na operaciju,ali postoji rizik.Ali ipak idem na tu operaciju.I osvanuo je i taj dan,dan operacije,uzbudjen sam ali se i plasim iskoda,ne plasim se rizika,plasim se da necu videti,da ce operacija biti neuspesa i da je sve uzalud,ali moram biti jak,moram izdrzati!Lezim u bolnickom krevetu,cekam pocetak,oko mene je moja porodica,tese me i govore da ce sve biti dobro,srecni su ali im se u glasu cuje malo straha.Doslo je to vreme,vreme operacije,polako tonem u san,molim se da sve bude dobro i cekam kraj,cekam ishod.Budim se,otvaram oci.Vidim neku svetlost,ali mi govore da zatvorim ici jer jos nije kraj.Stavljaju mi zavoj oko ociju i govore da ce ga sutra skinuti.I osvanulo je i to sutra,bojim se ishoda ali se nadam da ce biti dobro.Skinuli su mi zavoj i govore da otvorim oci,ali ne smem,plasim se..Govore da nemam  sta da izgubim ili ce sve biti kao pre ili ce sve biti dobro.Otvaram oci...Vidim,malo kroz maglu ali vidim,kazu da je to zato jer sam joj osamucen ali vidim,vidim roditelje,brata.Srecni su placu.Proslo je neko vreme.Vidim kako izgleda ptica,vidim kako izgleda drvo,vidim roditelje,brata.