Ja sam jedna od mnogih.Jedna od mnostvo dece bez porodice,suocavala sam se da mnostvo prepreka u zivotu sama,borila se..Moja prica pocinje 27.12.1998.Isla sam sa roditeljima i sestrom na more.Ah da zaboravila sma da kazem imala sam sestru i brata.Tokom putovanja smo pevali,pricali,zaabavljali se.Nismo ni sumnjali da je to bio poslednji put da se smejemo zajedno,da pricamo zajedno i jedni drugima cujemo glas.Da,verovatno pretpostavljate sta nam se desilo..Sve se desilo brzo u trenutku!U nas je udario kamino,i dan danas dok spavam u glavi mi se vrti ta slika,mamini vrisci,tatin pokusaj da nas spase,ali nije uspeo.U trenutku su se ugasila 3 zivota.Plac,vrisak sve se desilo tako brzo...Zaspala sam nisam mislila da cu se ikad probuditi,ili samo nisam zelela.Ali jesam,probudila sam se.Probudio me je plac,plac moje male sestre morala sam da se probudim morala sam!Bar zbog nje ako ne zbog sebe.I uspela sam,probudila sam se.Oko mene su bili doktori.medicinske sestre nisu verovali da sam se probidila.Sa malom snagom sam otisla do sestr i zagrlila me rekla je da su mrtvi.I pocela da place,nisam znala ko,ali doktori su rekli da su moji roditelji i brat umrili,umrli su na licu mesta!Nisu izdrzali...Mislili su ni da ja necu ali uspela sam..Prezivela sam.Dani su prolazili a meni je mamin brisak i dalje bio u glavi..Svakim danom bio je sve jaci i jaci svakim danom bolelo me je sve vise i vise...Otpusteni smo iz bolnice primila nas je tetka nismo se obradovali,nismo volele tu tetku.Govorila nam je da smo sirocici da nas je ona Izvukla da nije nje da mi ne bismo bili zivi.Svaki dan je ponavljala isto..Terala nas je da radimo kucne poslovea uvece bi nas zakljucala.Morala sam da tesim sestru,morala sam opet da budem jaka zbog nje,ona je mala i nejaka morala sam i njoj biti snaga.Godine su prolazile mi smo rasle..Rasle smo sa nasim bolim,mislile smoo da ce nekad prestati..Ali nije.Danju smo malo mogle da setamo,moja sestra je upoznala nekog decka,zaljubila se.Bio je dobar prema njoj..Sve dok jednog dana nije nestala i on sa njom.Nismo znali nista o njoj proklinjala sma dan kada sam se rodila zasto ja?Zasto se sve meni desava?Hah ipak to je recenica koju mnogi govore..Jednog dana dok sa setala naisla sam na jednu stvar koja je meni jako poznata sedela sam pored reke i pokusava da se setim cije je.I iznenada sam se setila to je bila masna koju je moja sestra stalno nosila,nije se odvajala od nje dobila ju je od mame pre polaska na more..Znala sam da se ona ne odvaja od nje nikad nigde ne ide bez te masne,nesto nije bilo u redu,nesto sigurno nije u redu.I bila sam u pravu,ona i njen decko su nadjeni mrtvi pri izlasku iz grada.Opet ista bol,opet sve isto..Opet isti strah..Suze,vrisci,plac opet sve ponovo!
