- Znam da je veliko ali stavila sam se na mesto devojke o kojoj ovo pisem,volela bih da procitate i ostavite mi vasa misljenja u komentar,ako zelite jos prica recite mi.
- Prica je izmisljena.
Zivot mi je poceo lepo,pricali su mi da su me roditelji u pocetku voleli,da su brinuli o meni,da sam imala paznju,ljubav,neznost i sve sto je potrebno jednom srecno detetu.Imala sma sta da jedem,bila sam voljena..Onda je poceo pakao...Imala sam 2 godine mama je bila na putu i vracala se,ja i tata smo je cekali na veceri,tada je neko zakucao na vrata.Bila sam srecna mislila sam da je mama,ali nije dosli su neki ljudi u plavom i imaju su neke sjajne stvari na sebi,tata je rekao da su to policajci trazili su da tata podje sa njima.Mene je cuvala komsinica.Tata se vratio sa suzama u ocima,pao je dole,plakao je,vikao,molio dozivao je mamino ime.Nisam nista razumela,i dalje sam cekala mamu,gledala sma kroz prozor i cekala je,cekala sam da dodje i da mi procita pricu za laku noc da me poljubi i kaze ' lepo spavaj bebo',cekala sam i dalje nisam se pomerala sa prozora,cekala sam...Nije je bilo nije dolazila.Dosao je tata odneo me u kravet i izasao,oci su mu bile crvene,mislila sma da se mama zadrzala na poslu,cekala sam se i dalje..Zaspala sam.Ujutru sam se probudila i ocekivala nju pored sebe,opet je nije bilo,nisam ni isla u vrtic.Tata je dosao i rekao mi da je mama postala andjeo i da me sad cuva sa neba,da je vise necu videti..Kada je to rekao suze su mu se polako spustale niz lice,obrisala sam mu suze i rekla ' tatice nemoj plakati bice sve u redu,mama ce doci jednom videces'..Tada nam je zivot postao pakao.Od tog dana tata je poceo da pije,ja nisam imala nikog..Jednog dana dosli su neki ljudi pricali sa tatom i odveli me.Odveli su me u neku veliku kucu bila je puna dece,odveli su me u neku sobu u njoj su bile vec 2 devojcice bile su fine prema meni,u toj velikoj kuci ja sam bila najmladja,brinuli su se o meni i pazili me.Ali falio mi je tata..Svakog dana sma plakala sve vise,nedostajala mi je njegova ljubav,njegova neznost,njegove tihe umirujece reci koje bi smirile svako bice koje je u zabludi..Ali polako sam zaboravljala,zaboravljala sam sve,kako sam rasla prolazilo je sve..Bar sam tako mislila..Jednog dana dosli su neki ljudi i odveli me kod sebe.Imali su veliku kucu u pocetku je sve bilo dobro,imali su jedno dete,decaka.Bio je godinu dana stariji od mene.Lepo mi je bilo,odrastala sam sa njima brinuli su o meni,voleli me,imala sam sve sto pozelim,imala sam svu ljubav..Doslo je vreme i da krenem u skolu,u prvi razred.Bila sam uzbudjena i srecna mislila sam da cu upoznati drugare,da cemo se igrati,deliti srecne i tuzne trenutke zajedno,ali sma pogresila.Ta deca me nisu volela,odbacivala su me,rugala mi se zbog roditelja,ne znam kako su saznali,ko im je rekoa i zasto?Nije mi bilo jasno.Ljudi koji su se brinuli o meni su rekli da se ne brinem i da ce sve biti dobro da su ta deca nevaljala i da me oni vole i da je to najvaznije.Bila sam srecna,osecala sam se zasticeno,srecno..Ta deca mi vise nisu prestavljala takav problem..Ali ima nesto..Svakog dana je neki covek stojao kod skolske kapije,svaki odmor!Kad god sam ga videla gledao je u mene,nije mi bilo jasno,ko je to?Pitala sam se iz dana u dan.Tada sam vec bila starija imala sam 13 godina,godine tako przo prodju..Kao sto rekoh prisla sam mu i rekla mu 'Celo moje skolovanje koliko idem u skolu vi me posmatrate vec 6 godina stojite na toj kapiji i gledate me sa suzama u ocima,ko ste vi?Sta hocete od mene?',cutao je nije progovarao,pobesnela sam,zasto cuti?!Ali iznenada,progovorio je rekao je da je on moj otac..Tada su rane opet pocele da se otvaraju,opet me je sve bolelo skoro sam zaboravila pakao kroz koji sam prosla,zasto opet?Zasto ja?!Otrcala sam,trcala sma do kuce,pocela je kisa,osecala sam kako i nebo place za mojim zovotom,kako i ono pati za mojoj nesretnimk zivotom!Sledeci dan skole opet je stojao tamo i gledao me,na istom mestu nije se pomerao,resila sam da mu opet pridjem i da ga pitam zasto?Zasto me je ostavio!I to sam uradila prisla sam mu i upitala ga 'Zasto?Zasto posle toliko godina?Mislis da se ne secam da si pio,da si me zaboravljao,da si mislio da ja manje patim!Mislio si da to sto sma bila mala ne utice na moj zovot,da ne razumem da meme vise nema!Mislio si da samo ti patis nije jednog trenutka se nisi upitao kako sam ja!Kroz koji pakao sam ja prosla u zivotu!Ni jednog jedinog momenta nisi bio trezan,i sad posle toliko godina opet dodje i mislis da ce sve biti kao pre da cu te opet zvati ocem!Ne zasluzujes da cujes to,a jel znas zasto?Zato sto si sebican!'.Osecala sam kao da mi je lakse posle tih reci,dosli su moji roditelji po mene videli su ga i videli su mene sa suzama u ocima,odveli su me u neki restoran na putu dotle smo pokupili mog brata,pitali su me hocu li im ispricati sta je desilo.I uradila sam to,sa suzama u ocima sam uradila to!Pitali su da li mi smeta da li zelim da oni pricaju sa njim i da mu kazu da me vise ne trazu!I nije,nije mevise trazio,cula sam da je otisao,otputovao i da polako zaboravlja stari zivot,da je nasao novu zenu i dobio dete,bila sam srecna zbog njega,jer posle svega volela sam ga on mi je otac.Godine su prolazile,sa tim i moj zivot,zavrsila sam srednju i visu skolu i nasla sam posao,radio kao psiholog,pomazem osobama koje su prosle pakao kao ja.Pomazem osobama koje u dubini duse pate,koje placu..I opet svako vece placem,placem za mojim zivotom,nasla sam mamin grob i svake nedleje ga posecujem,ostavljam cvece i pricam sa njom,uvek neko od mojih ide sa mnom kazu da se boje jer ja nikad necu zaboraviti taj stres.I opet posle svakog radog dana setam ulicama osecam se umorno,najteze mi je kad pada kisa,nanosi mijos veci bol podseca me na moje suze,na moj zivot.Ta siva boja unosi mi tugu,sve oko mene zuri,ne staje.Svki covek zuri kazu da tako covek zaboravlja patnju kad je zaokupiran poslom..Jednom dok sam se vracala sa posla videla sam neku devojcicu licila je na mene kad sam bila mala,lezala je na sred centra sklupcana i u suzama imala je 5 godina,rekla je da se izgbila.Otisla sam u policiju i prijavila to,nasli su joj mamu ali ona je vise nije zelela rekla je da joj je teret,da je grozna i da joj samo smeta.Mene su zabolele te reci ne mogu zamisliti kako je njoj bilo.Resila sam da je usvojim i pricala sa roditeljima podrzali su me i rekli da ce mi pomoci u svemu i uspela sam usvojila sam je.Sada ta devojcica raste pored mene,pruzam joj ljubav i sve sto joj je potrebno.Znam da materijalne stvari ne mogu zameniti to sto ona oseca dubokou sebi i da ce je to pratiti tokom celog zivota,znam to jer sam i ja prozivela isto.Ona ima sve sto pozeli ali svako vece je vidim kako place,i ja sam radila isto to.Oseca se isto kao je pre nekoliko godina,boli me.Boli me to sto ne mogu da joj pomognem,ali i znam da ne smem to da uradim,da mora sama da place nocu,i da kaze sve sto joj je na srcu.Znam i da ce se njena mama pojaviti jednog dana i da ce joj prici ali i to mora proci sama..Je zivot je borba ali na nama je da li cemo se boriti ili prihvatiti poraz.
- Prica je izmisljena.
Zivot mi je poceo lepo,pricali su mi da su me roditelji u pocetku voleli,da su brinuli o meni,da sam imala paznju,ljubav,neznost i sve sto je potrebno jednom srecno detetu.Imala sma sta da jedem,bila sam voljena..Onda je poceo pakao...Imala sam 2 godine mama je bila na putu i vracala se,ja i tata smo je cekali na veceri,tada je neko zakucao na vrata.Bila sam srecna mislila sam da je mama,ali nije dosli su neki ljudi u plavom i imaju su neke sjajne stvari na sebi,tata je rekao da su to policajci trazili su da tata podje sa njima.Mene je cuvala komsinica.Tata se vratio sa suzama u ocima,pao je dole,plakao je,vikao,molio dozivao je mamino ime.Nisam nista razumela,i dalje sam cekala mamu,gledala sma kroz prozor i cekala je,cekala sam da dodje i da mi procita pricu za laku noc da me poljubi i kaze ' lepo spavaj bebo',cekala sam i dalje nisam se pomerala sa prozora,cekala sam...Nije je bilo nije dolazila.Dosao je tata odneo me u kravet i izasao,oci su mu bile crvene,mislila sma da se mama zadrzala na poslu,cekala sam se i dalje..Zaspala sam.Ujutru sam se probudila i ocekivala nju pored sebe,opet je nije bilo,nisam ni isla u vrtic.Tata je dosao i rekao mi da je mama postala andjeo i da me sad cuva sa neba,da je vise necu videti..Kada je to rekao suze su mu se polako spustale niz lice,obrisala sam mu suze i rekla ' tatice nemoj plakati bice sve u redu,mama ce doci jednom videces'..Tada nam je zivot postao pakao.Od tog dana tata je poceo da pije,ja nisam imala nikog..Jednog dana dosli su neki ljudi pricali sa tatom i odveli me.Odveli su me u neku veliku kucu bila je puna dece,odveli su me u neku sobu u njoj su bile vec 2 devojcice bile su fine prema meni,u toj velikoj kuci ja sam bila najmladja,brinuli su se o meni i pazili me.Ali falio mi je tata..Svakog dana sma plakala sve vise,nedostajala mi je njegova ljubav,njegova neznost,njegove tihe umirujece reci koje bi smirile svako bice koje je u zabludi..Ali polako sam zaboravljala,zaboravljala sam sve,kako sam rasla prolazilo je sve..Bar sam tako mislila..Jednog dana dosli su neki ljudi i odveli me kod sebe.Imali su veliku kucu u pocetku je sve bilo dobro,imali su jedno dete,decaka.Bio je godinu dana stariji od mene.Lepo mi je bilo,odrastala sam sa njima brinuli su o meni,voleli me,imala sam sve sto pozelim,imala sam svu ljubav..Doslo je vreme i da krenem u skolu,u prvi razred.Bila sam uzbudjena i srecna mislila sam da cu upoznati drugare,da cemo se igrati,deliti srecne i tuzne trenutke zajedno,ali sma pogresila.Ta deca me nisu volela,odbacivala su me,rugala mi se zbog roditelja,ne znam kako su saznali,ko im je rekoa i zasto?Nije mi bilo jasno.Ljudi koji su se brinuli o meni su rekli da se ne brinem i da ce sve biti dobro da su ta deca nevaljala i da me oni vole i da je to najvaznije.Bila sam srecna,osecala sam se zasticeno,srecno..Ta deca mi vise nisu prestavljala takav problem..Ali ima nesto..Svakog dana je neki covek stojao kod skolske kapije,svaki odmor!Kad god sam ga videla gledao je u mene,nije mi bilo jasno,ko je to?Pitala sam se iz dana u dan.Tada sam vec bila starija imala sam 13 godina,godine tako przo prodju..Kao sto rekoh prisla sam mu i rekla mu 'Celo moje skolovanje koliko idem u skolu vi me posmatrate vec 6 godina stojite na toj kapiji i gledate me sa suzama u ocima,ko ste vi?Sta hocete od mene?',cutao je nije progovarao,pobesnela sam,zasto cuti?!Ali iznenada,progovorio je rekao je da je on moj otac..Tada su rane opet pocele da se otvaraju,opet me je sve bolelo skoro sam zaboravila pakao kroz koji sam prosla,zasto opet?Zasto ja?!Otrcala sam,trcala sma do kuce,pocela je kisa,osecala sam kako i nebo place za mojim zovotom,kako i ono pati za mojoj nesretnimk zivotom!Sledeci dan skole opet je stojao tamo i gledao me,na istom mestu nije se pomerao,resila sam da mu opet pridjem i da ga pitam zasto?Zasto me je ostavio!I to sam uradila prisla sam mu i upitala ga 'Zasto?Zasto posle toliko godina?Mislis da se ne secam da si pio,da si me zaboravljao,da si mislio da ja manje patim!Mislio si da to sto sma bila mala ne utice na moj zovot,da ne razumem da meme vise nema!Mislio si da samo ti patis nije jednog trenutka se nisi upitao kako sam ja!Kroz koji pakao sam ja prosla u zivotu!Ni jednog jedinog momenta nisi bio trezan,i sad posle toliko godina opet dodje i mislis da ce sve biti kao pre da cu te opet zvati ocem!Ne zasluzujes da cujes to,a jel znas zasto?Zato sto si sebican!'.Osecala sam kao da mi je lakse posle tih reci,dosli su moji roditelji po mene videli su ga i videli su mene sa suzama u ocima,odveli su me u neki restoran na putu dotle smo pokupili mog brata,pitali su me hocu li im ispricati sta je desilo.I uradila sam to,sa suzama u ocima sam uradila to!Pitali su da li mi smeta da li zelim da oni pricaju sa njim i da mu kazu da me vise ne trazu!I nije,nije mevise trazio,cula sam da je otisao,otputovao i da polako zaboravlja stari zivot,da je nasao novu zenu i dobio dete,bila sam srecna zbog njega,jer posle svega volela sam ga on mi je otac.Godine su prolazile,sa tim i moj zivot,zavrsila sam srednju i visu skolu i nasla sam posao,radio kao psiholog,pomazem osobama koje su prosle pakao kao ja.Pomazem osobama koje u dubini duse pate,koje placu..I opet svako vece placem,placem za mojim zivotom,nasla sam mamin grob i svake nedleje ga posecujem,ostavljam cvece i pricam sa njom,uvek neko od mojih ide sa mnom kazu da se boje jer ja nikad necu zaboraviti taj stres.I opet posle svakog radog dana setam ulicama osecam se umorno,najteze mi je kad pada kisa,nanosi mijos veci bol podseca me na moje suze,na moj zivot.Ta siva boja unosi mi tugu,sve oko mene zuri,ne staje.Svki covek zuri kazu da tako covek zaboravlja patnju kad je zaokupiran poslom..Jednom dok sam se vracala sa posla videla sam neku devojcicu licila je na mene kad sam bila mala,lezala je na sred centra sklupcana i u suzama imala je 5 godina,rekla je da se izgbila.Otisla sam u policiju i prijavila to,nasli su joj mamu ali ona je vise nije zelela rekla je da joj je teret,da je grozna i da joj samo smeta.Mene su zabolele te reci ne mogu zamisliti kako je njoj bilo.Resila sam da je usvojim i pricala sa roditeljima podrzali su me i rekli da ce mi pomoci u svemu i uspela sam usvojila sam je.Sada ta devojcica raste pored mene,pruzam joj ljubav i sve sto joj je potrebno.Znam da materijalne stvari ne mogu zameniti to sto ona oseca dubokou sebi i da ce je to pratiti tokom celog zivota,znam to jer sam i ja prozivela isto.Ona ima sve sto pozeli ali svako vece je vidim kako place,i ja sam radila isto to.Oseca se isto kao je pre nekoliko godina,boli me.Boli me to sto ne mogu da joj pomognem,ali i znam da ne smem to da uradim,da mora sama da place nocu,i da kaze sve sto joj je na srcu.Znam i da ce se njena mama pojaviti jednog dana i da ce joj prici ali i to mora proci sama..Je zivot je borba ali na nama je da li cemo se boriti ili prihvatiti poraz.
